Katalonci na nogama, traže otcepljenje

U svetu ima više od 200 separatističkih žarišta, od kojih mnoga tinjaju decenijama. U Aziji su Tajvan i Tibet decenijama pokušavali da se oslobode "zagrljaja" Kine. Muslimani žele da odvoje Kašmir od Indije, Tamili traže svoju državu u Sri Lanki. Mnogo je separatističkih pokreta u Africi i Južnoj Americi, no ni vodeća svetska sila Amerika nije bez onih koji u pojedinim saveznim državama kao što su Aljaska, Mejn, ili Oklahoma, sanjaju obnavljanje konfederacije.

Ni najveće evropske države nisu imune na separatističke težnje. Španiju muče Katalonija i Baskija, Veliku Britaniju Škotska, Severna Irska, Vels, Francusku Korzika, Italiju Sardinija i Južni Tirol, Nemačku Bavarska... Belgija je doskora mesecima bila bez vlade, jer Flamanci i Valonci, koji su posle višedecenijskih ratova stvorili 1830. godine zajedničku državu, teško nalaze zajednički jezik. Kiparski Turci su pre više decenija proglasili državu na severu ostrva, dok maratonski pregovori o sudbini zemlje koja je podeljena ušla u Evropsku uniju liče na priču kojoj se ne nazire kraj. Abhazija i Južna Osetija su posle sukoba sa Gruzijom prošle godine proglasile nezavisnost, dok je status Nagorno Karabaha još otvoren. Kurdi se više od četvrt veka, ne prezajući od nasilja, bore za autonomiju svog naroda u jugoistočnoj Anadoliji...

U "staroj", ujedinjenoj, Evropi separatističke težnje, istina, spadaju u red onih sa težim odgovorom, ali Škotska, Severna Irska, Vels, Valonija, Flandrija, Baskija, Katalonija, Andaluzija, Korzika, Sardinija...za stanovnike ovih oblasti su priželjkivana imena njihovih država, što daje vetar u leđa analitičarima koji predviđaju da bi Stari kontinent mogao u narednoj deceniji da se "obogati" čak i sa dvadesetak novih država. Najočitiji primer ovih težnji dao je milion i po Katalonaca koji su prošle nedelje demonstrirali u Barseloni na dosad najvećem ikad održanom skupu za nezavisnost ove španske oblasti. Pod motom "Katalonija, sledeća evropska država", smisao protesta, podstaknutih žesto-kom krizom u kojoj se Ššanija našla, bio je da se istaknu težnje da pokrajina da postane samostalnija u odnosu na centralnu vlasti.

Predsednik katalonske autonomije Artur Mas upozorio je da će njegov region krenuti putem nezavisnosti ukoliko ne postigne dogovor sa španskom vladom o osporavanim ekonomskim merama: - Ukoliko ne bude postignut dogovor o ekonomskim pitanjima, znate da je put Katalonije do nezavisnosti otvoren... Moj cilj je da pokušam da postignem sporazum sa centralnom vladom o ekonomskim pitanjima i da pokušam da zaštitim Kataloniju, kao i da omogućim našoj zemlji sredstva koja su nam potrebna za građenje naše nacionalne budućnosti - poručio je Mas, založivši se za fiskalnu samostalnost.